Криминалистички техничар дао је новинару дневног листа фотографије са увиђаја убиства брачног пара у Београду. Сутрадан је у новинама, уз фотографије, објављена „ексклузива” да је убиство извршено свећњаком, а то је поред увиђајне екипе могао да зна само извршилац злочина.

– Ово убиство, које се догодило још деведесетих година, до данас није разјашњено и то је пример како је одлив информација у самом старту спречио делотворност истраге – рекао је Милош Опарница, помоћник министра унутрашњих послова, на јучерашњој конференцији „Спречавање цурења информација у циљу подизања квалитета тужилачке истраге и професионализације пласирања информација у јавности”, које је организовало Републичко јавно тужилаштво, у сарадњи са Државним већем тужилаца и Правосудном академијом.

Одакле цуре информације из истраге – није утврђено ни на јучерашњој конференцији.

Сектор унутрашње контроле полиције никада није добио информацију ни од једног новинара да је неки припадник полиције одао службену тајну представницима медија, рекао је Опарница, али је подсетио да новинари нису дужни да открију извор информације.

Секретар Државног већа тужилаца Томо Зорић казао је да је Републичко јавно тужилаштво извршило „анализу цурења информација” и да она нису забележена у самом тужилаштву.

– Информације се врло често налазе у медијима пре него што их тужилаштво званично добије. У медијима постоји тренд позивања на неименоване изворе. Дешава се да те информације нису тачне и да зато јавност има потпуно другачија очекивања од поступка, јер је о конкретном случају већ створена слика, на основу погрешних информација – рекао је Зорић.

Један од начина да јавност добије тачну и правовремену информацију, која неће нашкодити истрази, јесте одржавање редовних конференција за новинаре у тужилаштву.

– Свесни смо да ће медији трагати за било којим извором информација, ако их ми не дамо. Међутим, некада и тачна информација може да штети интересима кривичног поступка. Јавни тужилац је тај који руководи поступком и он треба да одлучује о томе које ће информације отићи у јавност – нагласио је Томо Зорић.

Учесници конференције сложили су се да је потребна сарадња свих у ланцу информисања и да државни органи треба да знају какав ће тачно механизам применити када процури информација која не треба да буде позната јавности у фази истраге.

Заменик апелационог тужиоца у Новом Саду Бранислава Вучковић рекла је да је утицај медија, тужилаштва и судства на јавност, на жртве и на извршиоце кривичних дела, много већа него што се то чини на први поглед. Ако тужилаштво не пружи праву информацију, медији ће погрешно или полуистинито извештавати јавност, која ће имати погрешна очекивања од судског исхода конкретног случаја.

Тужилаштва су сада много отворенија према медијима него што су била, али и даље постоји неразумевање између новинара и портпарола у тужилаштвима. Иако они дају све од себе да пруже ваљану информацију, нису задовољни извештавањем медија и насловима у новинама.

– Само истинитим и правовременим информацијама постићи ћемо баланс између права јавности да зна и заштите приватности. Стиче се утисак да се у појединим случајевима поступак води у медијима, а не пред државним органима. Сви имамо обавезу да поштујемо претпоставку невиности и да штитимо приватност сваког нашег грађанина. Зато сви треба да поделимо одговорност за нашу јавну реч – рекла је Милица Љубичић, заменик другог основног тужиоца и координатор Комуникационе стратегије тужилаштва.

– Тужилаштво треба да буде креатор информација које одлазе у јавност, поручила је Мирјана Голубовић из Правосудне академије.

Конференцији је присуствовало око тридесет представника тужилаштава и двадесетак новинара. Неки од њих питали су због чега конференције за новинаре о актуелним случајевима држи полиција, уместо да их сазива тужилаштво, јер оно руководи тужилачком истрагом. Тужиоци су рекли да је то кључно питање, али да за сада немају одговор.