Smernice i preporuke Radne grupe za izradu smernica za reformisanje i razvoj Pravosudne akademije

Predstavnici Republičkog javnog tužilaštva i Državnog veća tužilaca učestvovali su u radu Radne grupe za izradu smernica za reformisanje i razvoj Pravosudne akademije, obrazovane odlukom Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa za period od 2013-2018. godine.


1. U osnovnim odredbama jasno definisati ko su korisnici obuka. Akademija nema dovoljno kapaciteta za ostvarivanje Strategijom predviđenih ciljeva. Za sada treba vršiti obuku nosilaca sudijskih i tužilačkih funkcija, sudijskih i tužilačkih pomoćnika i sudskog osoblja.


2. Prilikom izbora članova Programskog saveta, Upravni odbor treba da vodi računa o funkcionalnoj nadležnosti sudija i tužilaca, odnosno zastupljenosti predstavnika iz svih pravnih oblasti (npr. krivične, građanske, upravne, privredne itd.). Kandidaturu za članove Programskog saveta mogu podneti sami nosioci pravosudnih funkcija na republičkom nivou ovlašćenom predlagaču.


3. Programski savet treba da predlaže i dostavi programe Upravnom odboru jednom godišnje, a Upravni odbor ih da dostavi Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca. Programski savet na mesečnom nivou treba da odlučuje o redovnim ili pristiglim stvarima.

Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca moraju doneti odluku o predloženim programima. Po istom postupku, mora se izvršiti i svaka promena programa.


4. Pojačati funkcionalne veze između Programskog saveta, Upravnog odbora, Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Upravni odbor mora izvršavati sve dužnosti nabrojane u Zakonu.


5. Pravosudna akademija je dužna da sve programe i pravne akte istakne na svom sajtu.


6. Prilikom izbora članova za Programski savet, Upravni odbor i svih lica koji učestvuju u obuci, treba voditi računa o najboljem interesu pravosuđa, tako da oni budu lica koja imaju najbolje znanje, najveće iskustvo i sposobnosti da drugome prenesu znanje. Pravosudna akademija mora doneti jasne kriterijume kojima bi se odredilo koji su to članovi sa potrebnim znanjem, iskustvom i sposobnostima koji ih posebno kvalifikuju za obavljanje ovih poslova. Potrebno je obezbediti transparentnost izbora na zvaničnom sajtu Pravosudne akademije.


7. Upravni odbor je dužan da razmotri godišnji izveštaj i da donese preporuku za narednu godinu.


8. Što hitnije usvojiti stalnu sistematizaciju radnih mesta u Pravosudnoj akademiji, u cilju realizacije predviđenih obaveza i potreba Akademije.


9. Programi obuke za narednu godinu treba da budu usvojeni do kraja novembra tekuće godine, radi blagovremene pripreme za njihovu realizaciju.


10. Upravni odbor je dužan da razmatra sve što je u delokrugu rada Programskog saveta, da kontroliše njegov rad, kao i da razrešava članove koji ne ispunjavaju svoje obaveze.


11. Programski savet treba da dostavi programe za prijemni ispit jednom godišnje, a programe početne obuke jednom u dve godine. Ukoliko je potrebno, dostavljanje će se vršiti i češće zbog promene zakona i unapređenja rada.

 

12. Programski savet treba da kontinuirano prati rad mentora i predavača i da o tome obaveštava Upravni odbor.


13. Akademija treba da preuzme sve obaveze u realizaciji člana 19. Zakona o Pravosudnoj akademiji i na taj način omogući postojanje svrhe Akademije i o tome obavesti Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca i Upravni odbor Akademije(izbor predavača i mentora).

Obavezno je vršiti stalnu evaluaciju predavača, a jednom godišnje izvršiti analizu njihovog rada.


14. Pravosudna akademija treba ponovo da analizira podzakonske akte kako bi se obezbedio i regulisao način polaganja završnog i prijemnog ispita (onemogućiti da se polaže samo jedan predmet, krivično ili građansko pravo). Podzakonski i interni akti moraju biti doneti shodno Zakonu o državnoj upravi i Uredbi o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave.


15. Angažovati stručna lica, iz reda istaknutih i priznatih stručnjaka, za polaganje testa ličnosti koji treba da se radi po Pravilniku o polaganju prijemnog ispita. Ukoliko su lica angažovana, Pravosudna akademija je dužna da podatke o izabranim licima objavi na svom sajtu.


16. Direktor Akademije bi trebalo jednom u tri meseca da obavesti Programski savet i Upravni odbor o toku programa obuke, dok Programski savet ima obavezu da vrši proveru tih izveštaja.


17. Ocena početne obuke bi trebalo da bude obrazložena i čuvana u evidenciji o svakom korisniku na zakonom predviđen način.


18. Prvi put birane sudije i zamenici javnih tužilaca, a koje nisu završili Pravosudnu akademiju moraju imati iste uslove kao i lica sa završenom Akademijom, kada je reč o obimu posla, s obzirom da se na njih može primeniti član 45. Zakona o Pravosudnoj akademiji. Programski savet je dužan da hitno otpočne primenu zakona.


19. Akademija mora internim aktom regulisati u kojim intervalima i na koji način treba obnavljati uverenje o završenoj obuci mentora i predavača.


20. Strogo u praksi poštovati član 48. Zakona o Pravosudnoj akademiji kojim je navedeno da su mentori obavezni da završe program obuke za mentore koji organizuje Akademija.


21. Prilikom izbora mentora i predavača voditi računa o radnom iskustvu i rezultatima rada kandidata, ugledu koji uživa kao nosilac pravosudne funkcije, kao i sklonostima da obavlja tu vrstu posla i sposobnosti da znanje prenese na kvalitetan način.


22. Hitno ispuniti predviđene obaveze iz člana 49. Zakona o Pravosudnoj akademiji i ažurirati postojeće programe za prijemni ispit.


23. Hitno pristupiti izradi posebnih programa za pomoćnike i pripravnike s obzirom na vrstu posla, radno iskustvo, svrhu posebne obuke (pomoćnici koji su obavljali poslove iz jedne materije prelaze u drugu ili u specijalizovano odeljenje).


24. Pomoćnicima, koji su završili posebnu obuku, a imaju uslov za izbor na pravosudnu funkciju, izdaju se uverenja o uspešno završenoj posebnoj obuci, a koja imaju važnost kao i uverenja koja se izdaju po završetku početne obuke nakon završene Akademije (smernica važi za period dok se ovo pitanje zakonom ne reguliše).


25. Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca moraju pozvati na odgovornost predsednike sudova odnosno javne tužioce u slučaju nedostavljanja izveštaja o radu sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika, a sve u skladu sa članom 50. stav 5. Zakona o Pravosudnoj akademiji.


26. Standardizovati način davanja mišljenja mentora predviđen članom 50 stavom 5. Zakona o Pravosudnoj akademiji.


27. Početi sa izvršavanjem obaveza predviđenih članovima 51-53. Zakona o Pravosudnoj akademiji.


28. Pravosudna akademija je dužna da vodi evidenciju o korisnicima kontinuirane obuke radi obezbeđenja uslova za usavršavanje i sticanje znanja, kako bi to bio jedan od kriterijuma za napredovanje.


29. Radi utvrđivanja i analize postojećeg stanja i eventualne potrebe za novim kadrovima, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca će izvršiti analizu postojećeg broja pomoćnika i pripravnika (izbor, odlazak iz pravosudne institucije).


30. Pravosudna akademija treba da obavlja poslove predviđene članom 54. Zakona o Pravosudnoj akademiji na taj način što bi se obezbedila stvarna edukacija pre izdavanja potrebnih sertifikata.


Preporuke


31. Ministarstvo pravde bi trebalo da razmotri mogućnost izmene člana 26. i člana 27. Zakona o Pravosudnoj akademiji, s obzirom na odluku Ustavnog suda, sa predlogom da se konkurs za upis na Akademiju raspisuje jednom u dve godine. Razmotriti i član 31. Zakona, odnosno Pravilnik o polaganju prijemnog ispita, kao podzakonski akt Pravosudne akademije.


32. Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca bi trebalo da prilikom ispunjenja svojih obaveza, koji omogućavaju funcionisanje rada Pravosudne akademije, imaju u vidu da V. F. predsednici obavljaju sve poslove, kao i izabrani predsednici.


33. Ministarstvo pravde bi trebalo da razmotri nužnost promene članova od 41. do 48. Zakona o Pravosudnoj akademiji u delovima koji se odnose na radni odnos i postojanje plata, a s obzirom na odluku Ustavnog suda.


34. Izvršiti zakonske izmene prelaznih i završnih odredbi u skladu sa trenutnim potrebama i stanjem u Akademiji.


35. Necelishodno je upućivanje prvi put izabranih sudija i tužilaca, odmah nakon izvršenog izbora, na rad u ministarstvo (prvi put izbor se vrši na tri godine, u kom periodu se vrši ocenjivanje radi izbora na stalnu funkciju, što se ne može realizovati).


36. Izvršiti izmenu člana 48. Zakona o Pravosudnoj akademiji kako bi se omogućilo da i javni tužilac obavlja posao mentora (postoje tužilaštva sa veoma malim brojem zamenika javnih tužilaca).


37. Potrebno je objaviti usvojene smernice i preporuke na sajtovima institucija čiji su predstavnici članovi Komisije.

 

Izvor: RJT, Datum: 24.06.2014.