UVODNA REČ

Položaj i uloga javnog tužilaštva određeni su pre svega Ustavom Republike Srbije. Prema Ustavu Republike Srbije,  javno tužilaštvo je jedinstven i samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i vrši druge nadležnosti kojima se štiti javni interes određen zakonom. Vrhovno javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo u Republici Srbiji kojim rukovodi Vrhovni javni tužilac. Vrhovni javni tužilac odgovoran je za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Narodnoj skupštini. Vrhovni javni tužilac nije odgovoran za postupanje u pojedinom predmetu. Glavni javni tužioci odgovaraju za rad javnog tužilaštva i svoj rad Vrhovnom i neposredno višem glavnom javnom tužiocu, a javni tužioci odgovaraju za svoj rad glavnom javnom tužiocu.

Ovakve ustavne garancije samostalnosti javnog tužilaštva i ovlašćenja Vrhovnog javnog tužilaštva i Vrhovnog javnog tužioca, predstavljaju izraz potrebe da se omogući profesionalno, zakonito i samostalno obavljanje izuzetno složene i odgovorne funkcije javnog tužilaštva, a to je krivično gonjenje, odnosno borba protiv kriminala, kao i preduzimanje drugih mera kojima se štiti javni interes određen zakonom.

Svedoci smo izazova sa kojim se moderno drušvo susreće, kako u vidu klasičnih oblika organizovanog kriminala i korupcije, tako i u vidu novih sofisticiranih oblika privrednog kriminala, pranja novca, visoko-tehnološkog kriminala, trgovine ljudima i krijumčarenja ljudi, čije razmere često prevazilaze granice jedne države. Odlučno krivično gonjenje, zasnovano na zakonu i dokazima, bliska saradnja i koordinacija sa policijom i drugim državnim organima, kao i neposredna i efikasna saradnja sa tužilaštvima i ostalim relevantnim institucijama drugih zemalja, preduslov su uspešne borbe protiv svih oblika teškog kriminala, a naročito prekograničnog kriminala.

Ovi izazovi uslovili su potrebu modernizacije organizacije i rada javnog tužilaštva. Od 1.1.2010. godine, uspostavljena je nova tužilačka mreža, koja je u pravni sistem uvela apelaciona javna tužilaštva, tako da  danas sistem javnog tužilaštva čine Vrhovno javno tužilaštvo, apelaciona javna tužilaštva (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac), viša javna tužilaštava, osnovna javna tužilaštva i tužilaštva posebne nadležnosti. Osnovna javna tužilaštva krivično gone učinioce krivičnih dela za koja je zaprećena kazna zatvora do 10 godina, viša javna tužilaštva krivično gone učinioce krivičnih dela za koja je zaprećena kazna zatvora preko 10 godina kao druga zakonom predviđena krivična dela, apelaciona javna tužilaštva postupaju po žalbi, a Vrhovno javno tužilaštvo postupa po vanrednim pravnim lekovima i usmerava i prati rad svih javnih tužilaštava. Takođe, postoje i javna tužilaštva posebne nadležnosti, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Javno tužilaštvo za ratne zločine, koja su osnovana za teritoriju Republike Srbije i postupaju i u prvom stepenu i po žalbi, a pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu postoji i Odeljenje za visoko-tehnološki kriminal, koje takođe postupa na čitavoj teritoriji Republike Srbije u predmetima iz svoje nadležnosti. 

U okviru ove organizacije, u skladu sa međunarodnim standardima i preporukama izvršena je i interna specijalizacija za pojedine složene vrste krivičnih dela, čije krivično gonjenje zateva specijalna znanja i veštine, kako bi se omogućilo efikasnije i profesionalnije krivično gonjenje ovih dela od strane  javnih tužilaca koji su posebno obučeni za tu materiju. U tom smislu, 2008 godine osnovano je Odeljenje za borbu protiv korupcije u Republičkom javnom tužilaštvu, a  2018. godine Osnovana su Posebna odeljenja za suzbijanje korupcije pri Višim javnim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu, koja su nadležna za koruptivna krivična dela, privredni kriminal i pranje novca, izvršena na teritoriji svog apelacionog područja. Takođe, 2012. godine, u višim javnim tužilaštvima određene su kontaktne tačke za predmete trgovine ljudima, koje postupaju i koordiniraju rad u ovoj oblasti, dok su 2016. godine u višim javnim tužilaštvima određene kontakt tačke za  međunarodnu pravnu pomoć. Kontakt tačke takođe postoje i za druga krivična dela, poput nasilja u porodici i krivična dela protiv bezbednosti novinara. 

Napokon, kao preduslov uspešnog krivičnog gonjenja u vremenu kada organizovani kriminal i drugi oblici teškog kriminala ne poznaju granice, Vrhovno javno tužilaštvo intenziviralo je međunarodnu saradnju. Neposredna saradnja odvija se na osnovu Memoranduma o razumevanju i saradnji, kroz tužilačke mreže i direktne kontakte  sa nadležnim inostranim organima. Vrhovno javno tužilaštvo potpisalo je 30 Memoranduma o razumevanju i saradnji i aktivno sarađuje sa pravosudnim organima drugih država, kako bilateralno, tako i kroz pravosudne mreže Evropske unije, poput Evroxasta (EU agencija za krivičnopravnu saradnju) - u kome je 2020. godine otvorena Kancelarija tužioca za vezu Republike Srbije i EDŽN (Evropska pravosudna mreža), zatim Saveta Evrope, poput Konsultativnog veća evropskih tužilaca i T-CY Komiteta Biroa Konvencije o visokotehnološkom kriminalu, kao i kroz regionalne tužilačke mreže, poput SEEPAG-a. Isto tako, od 2016. godine Vrhovno javno tužilaštvo Republike Srbije učestvuje u radu Mreže generalnih tužilaca koji postupaju pred Vrhovnim sudovima država članica Evropske unije (Nadal mreža) i prisustvuje njenim godišnjim sastancima.

Krivično gonjenje svih oblika kriminala, a naročito organizovanog kriminala, korupcije, privrednog kriminala, trgovine narkoticima, oružjem i ljudima krijumčarenja ljudi, visokotehnološkog kriminala i drugih teških oblika kriminala odgovoran je i zahtevan posao. Ja, kao  Vrhovni javni tužilac, kao i glavni javni tužioci i javni tužioci širom Srbije, apsolutno smo posvećeni profesionalnom, zakonitom i odlučnom krivičnom gonjenju. U izvršenje ovog odgovornog zadatka unosimo sav svoj profesionalni, stručni i lični kapacitet i integritet. Rezultati rada, predstavljeni na narednim stranicama, govore o našem radu i posvećenosti. Drago nam je što su ovaj trud i posvećenost prepoznati i od strane naših partnera, poput Evroxasta, s obzirom da se Republika Srbija po broju predmeta sa Evroxastom nalazi u samom vrhu zemalja nečlanica EU.

Odlučni smo da uprkos svim izazovima, nastavimo beskompromisnu borbu protiv kriminala, u okviru zakonskih ovlašćenja, u cilju očuvanja temeljnih vrednosti naše zemlje – vladavine prava i obezbeđivanju bezbednosti i prava naših građana, kao i u cilju ostvarivanja međunarodnih standarda i pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Očekuje nas puno izazova, ali smo odlučni da nastavimo da se obračunavamo sa organizovanim kriminalom, korupcijom i drugim teškim krivičnim delima na zakonit, na dokazima zasnovan i nepristrasan način, bez obzira na položaj ili moć osumnjičenih. Na tom putu očekujemo vašu podršku. 

Vrhovni javni tužilac

Zagorka Dolovac